Brojne svakodnevne navike, poput fizičke neaktivnosti, nedovoljnog sna i stalnog korišćenja ekrana, mogu godinama neprimetno slabiti pamćenje, koncentraciju i mentalne sposobnosti. Na to upozorava američki neurohirurg dr Rendi D’Amiko, direktor programa za lečenje metastaza na mozgu i kičmi u bolnici Northwell Lenox Hill Hospital. Prema njegovim rečima, stanje mozga u velikoj meri zavisi od izbora koje ljudi prave svakog dana.

Kretanje, san i ishrana kao osnova zdravlja mozga

Dugotrajno sedenje loše utiče na krvotok, a stanje krvnih sudova direktno je povezano s funkcionisanjem mozga. Dr D’Amiko naglašava da nije potrebno odmah početi s profesionalnim treninzima, jer je dovoljno redovno kretanje. Što je fizička aktivnost manja, veći je rizik od ozbiljnih kognitivnih problema u budućnosti.

Hroničan nedostatak sna utiče na pamćenje, koncentraciju i raspoloženje, ali i na metaboličko i kardiovaskularno zdravlje. Mozak tokom spavanja ne miruje, već sređuje informacije, učvršćuje sećanja i pokreće procese oporavka. Ishrana zasnovana na visoko prerađenim namirnicama, uz malo povrća, voća, integralnih žitarica, mahunarki i zdravih masti, pogoduje visokom holesterolu, poremećajima šećera u krvi i povišenom pritisku. Prema dr D’Amiku, sve što prija krvnim sudovima prija i mozgu.

Skriveni faktori rizika za demenciju

Hipertenzija, povišen holesterol i dijabetes mogu dugo proći bez simptoma, dok postepeno oštećuju krvne sudove koji mozgu dopremaju kiseonik i hranljive materije. Zbog toga neurohirurg savetuje redovnu kontrolu ovih vrednosti, čak i kada se osoba oseća dobro.

  • Ekrani: stalna obaveštenja i skrolovanje slabe koncentraciju i otežavaju dublju obradu informacija. Dr D’Amiko svake večeri odlaže sve uređaje i čita knjigu u tišini.
  • Izolacija: društvena izolacija jedan je od vodećih faktora povezanih s kognitivnim propadanjem i većim rizikom od demencije. Pratioci na društvenim mrežama ne mogu zameniti razgovor licem u lice.
  • Supstance: pušenje oštećuje krvne sudove, a prekomerno pijenje alkohola povezuje se s propadanjem neuroloških i saznajnih funkcija.

Dr D’Amiko posebno upozorava na situacije kada alkohol, cigarete ili druge psihoaktivne supstance postanu automatski odgovor na stres, umor, dosadu ili nesanicu, jer se tako gradi zavisnost. Genetika se ne može promeniti, ali prema njegovim rečima, navike stečene danas utiču na to kako će mozak funkcionisati za deset, dvadeset ili trideset godina. U većini slučajeva dovoljno je nekoliko jednostavnih koraka: više kretanja, kvalitetniji san, zdravija ishrana i manje ometanja s ekrana.