Učestalost moždanog udara među odraslima od 20 do 54 godine u oblasti Velikog Sinsinatija i severnog Kentakija porasla je za približno 83 odsto. Prema studiji objavljenoj u medicinskom časopisu Neurology, stopa je porasla sa 33,9 slučajeva na 100.000 osoba u periodu 1993/4. na 62,2 slučaja u 2020. godini.
Ishemijski moždani udar glavni pokretač rasta
Rast je najvećim delom posledica ishemijskog moždanog udara. Ovaj oblik nastaje kada ugrušak zatvori krvni sud koji snabdeva mozak. Njegova stopa kod mlađih odraslih skočila je sa 23,8 na 47,3 slučaja na 100.000 osoba. Kod ostalih analiziranih tipova, uključujući krvarenje u mozgu ili oko njega, istraživači nisu zabeležili sličan porast.
Kod mlađih pacijenata s moždanim udarom vremenom su sve češće beleženi faktori rizika:
- povišen krvni pritisak,
- potvrđen dijabetes,
- atrijalna fibrilacija, poremećaj srčanog ritma koji pogoduje stvaranju ugrušaka,
- upotreba psihoaktivnih supstanci.
Psihoaktivne supstance i preživljavanje
Dokumentovana upotreba psihoaktivnih supstanci među mlađim pacijentima porasla je sa 4,6 odsto u periodu 1993/4. na 40,2 odsto u 2020. godini. Značajan deo tog porasta bio je povezan sa kanabisom. Studija ipak ne dokazuje da je kanabis uzrok većeg broja moždanih udara. Podaci se odnose samo na osobe koje su već imale moždani udar, a uticaj pojedinačnih supstanci nije bilo moguće odvojiti od drugih činilaca.
Udeo mlađih pacijenata koji su umrli u prvih 30 dana nakon moždanog udara smanjio se sa 11,7 na 9,4 odsto, nakon statističkog prilagođavanja prema uzrastu, rasi i polu. Preživeli, međutim, često decenijama žive sa posledicama po govor, kretanje i pamćenje. Zbog toga sve veći značaj imaju dugoročna rehabilitacija i podrška porodicama.
Istraživanje ne objašnjava zašto je učestalost porasla. Obuhvata samo jedan region Sjedinjenih Američkih Država i podatke do 2020. godine, pa ne dokazuje da isti trend postoji u drugim zemljama, uključujući Srbiju. Prevencija uključuje redovno merenje krvnog pritiska i kontrolu šećera i masnoća u krvi kada je to medicinski opravdano. Važni su i lečenje poremećaja srčanog ritma, fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i izbegavanje pušenja.
Moždani udar se prepoznaje po iznenadnoj asimetriji lica, slabosti jedne ruke, nerazgovetnom govoru ili problemima sa vidom i ravnotežom. Mogući znak je i naglo nastala, neuobičajeno jaka glavobolja. Hitnu pomoć treba pozvati odmah, jer ranije lečenje smanjuje oštećenje mozga.
