Škripanje brisača nije pouzdan znak da je guma istrošena. Zvuk najčešće nastaje zato što gumica vremenom gubi elastičnost ili zato što je vetrobransko staklo zaprljano, pa brisač ne klizi glatko, već se pri promeni pravca nakratko „zalepi“ za površinu i naglo pomeri.
Gumica stari i kada spolja izgleda ispravno
Materijal od kojeg je napravljena radna ivica brisača menja svojstva i onda kada vizuelno deluje očuvano. Sunce, visoke i niske temperature, prašina i hemikalije sa puta postepeno menjaju njenu površinu.
Kada gumica više nije dovoljno fleksibilna, ne prelazi ravnomerno preko stakla. Umesto glatkog klizanja javlja se kratkotrajno zadržavanje i trzaj, a to je upravo mehanizam koji stvara karakterističan zvuk.
Prljavo i suvo staklo kao čest uzrok
Brisači nisu uvek glavni krivac. Na vetrobranskom staklu mogu se nakupiti masnoća, sitna prašina, ostaci insekata ili naslage iz tečnosti za pranje, pa brisač ne prelazi preko potpuno glatke površine. Trenje raste, a s njim i neprijatan zvuk.
Drugi čest slučaj jeste rad na gotovo suvom staklu. Dovoljna količina vode deluje kao svojevrsno podmazivanje i olakšava klizanje gumice, dok je na suvoj površini trenje veće, pa brisač počinje da vibrira. Zbog toga uključivanje brisača na potpuno suvom vetrobranu nije dobra navika.
Kada je zamena bolja od čišćenja
- Brisač ostavlja tragove na staklu
- Preskače pojedine delove površine
- Razmazuje vodu umesto da je uklanja
- Gumica je postala tvrda i ispucala
U tim situacijama pokušaj da se problem reši samo čišćenjem stakla obično ne daje rezultat, pa je zamena znatno bolje rešenje.
Škripanje, dakle, ne mora da znači da je brisač potpuno neupotrebljiv. Ponekad je reč samo o čistoći stakla ili o promenjenoj površini gumice, ali zvuk treba shvatiti kao znak da brisači više ne rade idealno. Vozači to najčešće primete tek tokom jake kiše — onda kada im je dobra vidljivost najpotrebnija.
