U plućima postoji dugoživuća populacija monocita koja mesecima nakon infekcije gripom održava memorijske T ćelije u funkciji, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu Nature Immunology. Nalaz otvara mogućnost da se ove do sada zanemarene ćelije iskoriste za efikasnije vakcine protiv gripa. Ključni signal u toj komunikaciji je protein galektin-1.

Zašto postojeće vakcine ne štite dovoljno disajne puteve

U pojedinim zemljama, poput SAD, teški oblici gripa svake godine odnesu više od nekoliko desetina hiljada života, a najugroženiji su deca, starije osobe, trudnice, imunokompromitovani i hronični bolesnici. Vakcinacija ostaje najdelotvornija zaštita, ali postojeće vakcine ne sprečavaju uvek virus da se učvrsti u respiratornom traktu.

Vakcine koje se daju injekcijom u mišić ne stvaraju pouzdano snažnu imunološku memoriju u disajnim putevima. Nazalne vakcine ciljaju upravo mesto ulaska virusa, ali je njihova efikasnost dosad bila nedosledna i često bez trajne zaštite.

Uloga monocita i galektina-1

Memorijske T ćelije u plućnom tkivu deluju kao prva linija odbrane tamo gde infekcija počinje, pa mogu odmah da ograniče širenje virusa. Prema rečima dr Minsoo Kima, profesora mikrobiologije i imunologije na University of Rochester Medicine, upravo su one centralni cilj za dizajn vakcina sledeće generacije jer pružaju brzu, lokalnu zaštitu.

Monociti su ranije smatrani kratkotrajnim ćelijama, ali jedan njihov podskup opstaje u plućima i pomaže memorijskim T ćelijama da prežive i rade. To, kako navodi dr Kim, dovodi u pitanje shvatanje da imunološku memoriju pokreću isključivo T i B ćelije, jer i ćelije urođenog imuniteta imaju trajnu ulogu.

  • Mehanizam: ćelije poreklom od monocita aktiviraju i održavaju T ćelije preko proteina galektin-1.
  • Eksperiment: dodavanje galektina-1 eksperimentalnoj nazalnoj vakcini kod miševa znatno je pojačalo imuni odgovor u plućima.
  • Primena: galektin-1 se razmatra kao adjuvans za jačanje imuniteta sluzokože.
  • Domet: nalazi bi mogli da se odnose i na druge respiratorne viruse koji izazivaju sezonske bolesti i pandemije.

Rezultati su za sada postignuti na životinjama, pa je pre kliničke primene kod ljudi potrebno još istraživanja. Naučnici razvijaju stabilnije oblike galektina-1 koji bi se bezbedno koristili kao dodatak vakcinama, što bi buduće vakcine usmerilo ka dugoročnom ponašanju imunih ćelija u plućima, umesto isključivo ka antitelima i cirkulišućim ćelijama.