Dunja spada među plodove s visokim sadržajem vitamina C, gvožđa i antioksidansa, a u svakodnevnoj ishrani se najčešće zaobilazi. Pektin iz ovog voća smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi, dok gvožđe sprečava anemiju i povoljno deluje na krvnu sliku. Plod se može jesti i sirov.
Energetska vrednost dunje je niska, kao i udeo soli i masti, uz istovremeno visok sadržaj vlakana i vitamina C. Takav sastav je čini pogodnim izborom za osobe koje regulišu telesnu težinu.
Delovanje na srce i krvne sudove
Zahvaljujući pektinu, dunja se dovodi u vezu s prevencijom zakrčenja arterija. Kalijum koji plod sadrži doprinosi snižavanju krvnog pritiska, a vitamin C dodatno povoljno utiče na zdravlje srca.
U dunji se nalaze i antioksidansi kvercetin, kempferol i rutin. Njima se pripisuje protivupalno, antimikrobno, antifungalno, hepatoprotektivno i diuretsko delovanje. Isti sastojci doprinose i očuvanju zdrave kože.
Varenje, imunitet i spoljna upotreba
Konzumiranje dunje navodi se kao podrška u lečenju čira na želucu, dijareje i tegoba sa varenjem. Vitamin C iz ovog ploda jača imunološki sistem i štiti organizam od infekcija, uz dokazano povoljan uticaj na respiratorne organe. Kuvanjem koštica dobija se lekovita sluz koja se koristi kod rana i blagih opekotina.
- Pektin – snižava loš holesterol i pomaže u prevenciji zakrčenja arterija
- Gvožđe – sprečava anemiju i poboljšava krvnu sliku
- Kalijum – doprinosi snižavanju krvnog pritiska
- Vitamin C – jača imunitet, štiti od infekcija i koristi disajnim organima
- Vlakna uz malo kalorija, soli i masti – pogodno za regulaciju telesne težine
- Sluz od kuvanih koštica – primenjuje se kod rana i blagih opekotina
