Brzina kojom se u mozgu nakuplja tau protein povezana je sa pogoršavanjem depresivnih simptoma kod starijih osoba koje još nemaju teškoće sa pamćenjem, pažnjom i mišljenjem. Do nalaza je došao tim koji je predvodila Teodora Markova sa Univerziteta Brendis, analizom podataka Inicijative za neuroimidžing Alchajmerove bolesti. Rad je objavljen 23. avgusta 2026. u časopisu „Journal of Neuroscience“.
Tau protein u normalnim okolnostima pomaže u održavanju unutrašnje strukture neurona. Kada postane abnormalan, taloži se i formira spletove koji ometaju rad mozga. Ti spletovi, zajedno sa naslagama beta-amiloida, predstavljaju karakteristične promene kod Alchajmerove bolesti.
Šta pokazuju merenja tau proteina
Stariji muškarci i žene obuhvaćeni istraživanjem prolazili su kroz više kontrola snimanja mozga radi otkrivanja tau proteina i popunjavali upitnike o simptomima depresije. Kod učesnika bez kognitivnih smetnji brzina nakupljanja proteina pratila je brzinu pogoršavanja depresivnih simptoma, a viši nivoi predviđali su i više rezultate na kasnijim procenama depresije.
- Studija „Praćenje kontinuirane vremenske dinamike tau proteina i depresivnih simptoma duž kontinuuma Alchajmerove bolesti“
- Objavljena 23. avgusta 2026. u časopisu „Journal of Neuroscience“
- Vodeća autorka: Teodora Markova, Univerzitet Brendis
- Finansijer: američki Nacionalni institut za starenje
Redosled zabeleženih promena naveo je istraživače na zaključak da nakupljanje tau proteina može da prethodi pogoršanju raspoloženja i potencijalno mu doprinese. Takva biološka veza mogla bi da postoji pre nego što standardni testovi otkriju slabljenje kognitivnih sposobnosti. Nalazi ipak ne dokazuju da tau direktno izaziva depresiju.
Ograničenja nalaza
Ista povezanost nije pronađena kod učesnika koji su već imali blago kognitivno oštećenje ili Alchajmerovu bolest. Jedno od objašnjenja jeste da posle pojave kognitivnih simptoma druge promene u mozgu, zdravstveni problemi, lekovi i emocionalne posledice pogoršanja zdravlja otežavaju izdvajanje te veze. Depresija u starijem dobu ima različite uzroke, pa loše raspoloženje nije dokaz da će se bolest razviti.
Praćenje promena depresivnih simptoma tokom vremena moglo bi da dopuni snimanja mozga i kognitivna testiranja u prepoznavanju osoba pod povećanim rizikom od neurodegenerativnih bolesti. Markova je navela da bi buduća istraživanja trebalo duže da prate nivoe tau proteina i simptome depresije, posebno kod onih kod kojih se kasnije razviju kognitivno oštećenje ili klinički značajnija depresija.
