Деменција није део уобичајеног старења, него неуролошки синдром обележен губитком раније стечених когнитивних функција, због чега свакодневно функционисање постаје онемогућено. Ређе се јавља као засебна болест, а много чешће у склопу других обољења. На то указује др Надежда Савић, неуролог Опште болнице Чачак.

Према процени могућег опоравка, деменције се деле у две групе: лечиве, односно потенцијално реверзибилне, и нелечиве, иреверзибилне и прогресивне. Код прве групе постоји узрок који се третира на специфичан начин, па је откривање тог узрока предуслов за контролу пада когнитивних функција.

Болести које могу довести до когнитивног пада

  • поремећаји ендокриних жлезда и шећера
  • поремећаји функције бубрега и јетре
  • Адисонова болест
  • структурална оштећења мозга: мождани удари, тумори, трауме
  • инфекције централног нервног система

Наведена стања дају исте симптоме као прогресивне, дегенеративне деменције, а уколико се примарна болест не препозна и не лечи на време, деменција ће се развити. За откривање лечивих узрока користе се лабораторијске анализе, магнетна резонанца и скенер главе. Лека који би у потпуности зауставио напредовање болести још нема, па рано препознавање тегоба и започињање терапије остају кључни за успоравање прогресије и квалитетнији живот пацијената.

Најчешћи облик примарне деменције је Алцхајмерова болест, са уделом од 60 до 70 одсто. Код око пет одсто оболелих реч је о наследној, генетски детерминисаној форми, која се обично јавља пре 60, а може и после 40. године. Друга по учесталости је васкуларна деменција са око 20 одсто, а ризик од ње удвостручује се на сваких пет година живота.

„Каскадно“ пропадање и знаци за породицу

Код кортикалних деменција у почетној фази јављају се заборавност скорашњих догађаја, визуелно-просторна дезоријентација, тешкоће у проналажењу речи, оскуднији и репетитиван говор, апраксија — немогућност обављања једноставних радњи попут закопчавања или процене вредности новца — и промене расположења, од апатије и депресије до некритичности. Код субкортикалних оштећења, која захватају базалне ганглије, таламус и белу масу, доминира бихејвиорални поремећај.

Док неуродегенеративне болести доносе континуирано пропадање, васкуларна деменција напредује „каскадно“, попут силаска низ степенице: стресни догађај, инфекција или измештање у непознат простор могу бити окидач за нови когнитивни пад. Пет до десет одсто људи старијих од 65 година у ризику је од деменције, а доња старосна граница није померена — више је дијагноза у раној фази. Код значајног броја пацијената који су прележали ковид уочена је мождана „магла“, односно благи когнитивни поремећај. Породица је најважнија карика, јер сродници први примећују промене у понашању.