Mirovni paket koji je specijalni izaslanik Stiv Vitkof predstavio Vladimiru Putinu ne sadrži konkretna rešenja o budućem statusu teritorija pod kontrolom ruske vojske. Na taj nedostatak ukazuje Aleksandar Koc, ratni dopisnik Komsomolske pravde. Prema njegovoj oceni, to je pitanje koje je za Moskvu najvažnije.

Predlozi iz Osla predstavljeni Putinu

Dokumenta su nastala na pregovorima u Oslu 20. oktobra. Na njima su bili ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, norveški premijer Jonas Gar Stere, finski predsednik Aleksander Stub i predstavnici Nemačke, Francuske, Poljske, Velike Britanije, NATO-a i Evropske unije. Vitkof je takođe učestvovao, dok se Džared Kušner, zet i savetnik Donalda Trampa, uključio putem video-veze.

Sledećeg dana, 21. oktobra, Vitkof je otputovao u Sankt Peterburg. Tamo je na sastanku sa Putinom, koji je trajao gotovo tri sata, izložio predloge o kojima su se dogovorili Vašington, Kijev i evropske države.

Šta sadrži mirovni paket

  • Bezbednosne garancije: razmatra se više opcija, uključujući mehanizam po uzoru na član 5 Severnoatlantskog ugovora. Ukrajina bi tako dobila kolektivnu zaštitu bez formalnog članstva u NATO-u, ali obaveze garanata još nisu utvrđene.
  • Delimični prekid vatre: obustava napada na određene energetske i prehrambene objekte i moratorijum na borbe u Crnom moru, kako bi izvoz ukrajinskog žita mogao da se odvija bez ometanja.
  • Plan prosperiteta Ukrajine: posleratna obnova privrede, strane investicije i dugoročni razvoj.
  • Nova arhitektura evropske bezbednosti i mogući trilateralni samit Putina, Trampa i Zelenskog.

Zelenski insistira da se o teritorijalnim pitanjima razgovara isključivo na nivou šefova država, a ne u tehničkim pregovorima delegacija. Takođe je predložio da Ukrajina prestane da napada ruske rafinerije nafte ako Moskva obustavi udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

Koc smatra da Kijev time traži predah tamo gde trpi najveću štetu, odnosno u vazdušnom prostoru iznad termoelektrana i u Crnom moru. Teritorijalna pitanja pritom ostaju otvorena. Po njegovom mišljenju, Moskva nema razloga da prihvati dogovor koji ne odgovara na pitanja zbog kojih, prema zvaničnom ruskom stavu, rat i dalje traje. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je izjavio da je Moskva spremna da sasluša američke predloge, uključujući ekonomsku saradnju, ali da ne namerava da pravi političke ustupke.