U samo nekoliko sati došlo je do brojnih preokreta i naizgled potpuno nove bezbednosne situacije na Bliskom istoku. Ali ona zapravo nije toliko nova, koliko predstavlja ponovno aktiviranje duhova iz prošlosti. Ciklus uglavnom teče ovako: raketni napadi, pokretanje novog rata ili ofanzive, primirje koje je toliko krhko da niko ne veruje da će zapravo potrajati, pa novi ciklus napada. Ovog puta, dirigentsku palicu u rukama drži Donald Tramp, a po svemu sudeći, njom upravlja Benjamin Netanjahu.
Pre samo par dana, delovalo je kao da će sporazum između Irana i Amerike biti postignut. Tako je govorio američki državni sekretar Marko Rubio, ali i sam predsednik Donald Tramp. Čak su iranske državne agencije relativno utihnule, što je signaliziralo da se diplomatske aktivnosti odvijaju iza kulisa.
Rizičan potez Izraela
Onda su ponovo počele bombe da padaju, ali za Bliski istok to nije ništa neobično. Bombama se suprotnoj strani daje do znanja kako pregovori teku i kada se prelaze crvene linije.
Ono što je situaciju dovelo do ivice jeste odluka Izraela da nastavi sa ofanzivom u Libanu, bombarduje glavni grad Bejrut, a onda i zauzme istorijski zamak Bofor.
Izrael je ovaj zamak poslednji put zauzeo pre 26 godina, a u pitanju je utvrđenje koje su krstaši podigli na litici iznad reke Litani pre 900 godina. Iz više razloga je strateški položaj, smešten na jugu Libana:
Sa zamka se pruža pogled na Galileju
Sa druge strane se vidi jug Libana
Nalazi se kod reke Litani, koja često predstavlja liniju razdvajanja
UNESKO je zamku Bofor krajem 2024. godine dodelio "privremenu pojačanu zaštitu", i to nakon što je počela nova izraelska kopnena invazija na Liban, imajući da je zamak ranije bio u središtu borbi između izraelske vojske i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO).
Kako navodi UNESKO, zamak Bofor je pretrpeo značajna oštećenja tokom 18-godišnje okupacije Libana, pre nego što se izraelska vojska povukla 2000. godine.
Iako je ponovno zauzimanje zamka podiglo uzbunu, ne samo u Libanu, već i unutar Ujedinjenih nacija (UN), izraelski premijer Benjamin Netanjahu slavio je ovaj potez svoje vojske.
- Naši hrabri borci zauzeli su uporište Bofor i ponosno tamo podigli zastavu Izraela i brigade Golani - rekao je Netanjahu.
Prema rečima izraelskog premijera, zauzimanje Bofora predstavlja "dramatičnu etapu i promenu politike njegove zemlje", ali ne samo to:
- Probili smo barijeru straha. Preuzimamo inicijativu. Dejstvujemo na svim frontovima, u Siriji, Gazi i Libanu. Uspostavili smo bezbednosne zone van naših granica kako bismo zaštitili naše zajednice - rekao Netanjahu i jasno dao do znanja da će ofanziva u Libanu biti proširena.
Kao da to nije dovoljno, ubrzo je najavio bombardovanje Bejruta, glavnog grada Libana, zbog, kako je naveo, uporišta militantne grupe Hezbolah koja se tamo nalaze.
Iran doneo odluku koja menja sve
Tada je Iran rešio da povuče potez koji je ocenjen kao drastičan, ali je sasvim moguće da je upravo ta odluka izmenila tok ofanzive u Libanu, ali i rata na Bliskom istoku.
Usred pregovora, zvanični Teheran je u potpunosti prekinuo komunikaciju sa Amerikom zbog izraelskih napada na Liban i poručio da će totalna blokada Ormuskog moreuza, koji je od krucijalne važnosti za protok svetske nafte, ponovo stupiti na snagu.
Ukoliko samo pogledamo ranije izjave, saopštenja, postupke Irana tokom ovih pregovora, nije teško zaključiti da je daleko od toga da je ova odluka bila puko blefiranje.
Iran je duboko ubeđen da Amerika nema više aduta u ovom ratu, a da je Teheran već izdržao sve što je Vašington mogao da sruči na njega. Iz te perspektive, Iran je taj koji ima kontrolu. Ne treba zanemariti ni istorijske okolnosti koje su dovele do ovog stepena mržnje između Sjedinjenih Država i bliskoistočne zemlje.
Državni udar u Iranu 1953. godine, poznat i kao operacija "Ajaks", bio je tajna akcija CIA i MI6. U puču je tada svrgnut demokratski izabrani iranski premijer Mohamed Mosadek, a operacija je osmišljena kako bi se zaštitili zapadni naftni interesi nakon što je Mosadek nacionalizovao bogatu naftnu industriju.
Iz perspektive Irana, Amerika je deo sveta koji je pokušao da ga pokori i otme njegove resurse i sada to ponovo radi. A u biti Islamske Republike je otpor prema svim neprijateljima.
To je, čini se, shvatio i neko unutar američke administracije. Zasad nije jasno tačno ko, pošto su male šanse da je u pitanju Tramp, koji se nalazi na meti optužbi da zapravo ispunjava sve želje izraelskog premijera Netanjahua, a svog prijatelja Bibija.
Trampov preokret u par reči
Uz reči da su "Iranci bolji pregovarači nego što su borci", Tramp je najavio da će Izrael povući trupe koje su krenule da šire ofanzivu u Libanu, a da se razgovori sa Teheranom nastavljaju.
- Mislim da će dogovor biti postignut sledeće nedelje. Bilo je malo problema, ali sam to vrlo brzo ispravio, kao što ste verovatno ranije primetili. Razgovarao sam sa Hezbolahom i rekao sam da nema pucnjave. Razgovarao sam sa Bibijem i rekao sam da nema pucnjave. Oni su prestali da pucaju jedni na druge. Da vidimo koliko će to trajati, nadajmo se da će biti za večnost - poručio je američki predsednik, iako ne postoji primirje koje je na Bliskom istoku postignuto za večnost.
