Dok su oči međunarodne javnosti uprte u rat u Ukrajini, sve veća napetost raste u Tajvanskom moreuzu. Mogući sukob oko Tajvana, prema procenama, mogao bi da izazove ogromne posledice po globalnu trgovinu, tehnološku industriju i bezbednost Evrope.
Tajvanski moreuz sve više se opisuje kao jedno od najopasnijih kriznih žarišta na planeti. Kina pojačava pritisak u regionu, dok Japan i Filipini ubrzano jačaju vojnu saradnju iz straha da bi eventualni napad na Tajvan mogao da ih direktno uvuče u sukob.
Peking je nedavno reagovao na razgovore Japana i Filipina o pomorskim granicama slanjem svog najvećeg patrolnog broda istočno od Tajvana. Dodatnu zabrinutost izazvao je i prolazak kineskog nosača aviona Liaoning kroz osetljive vode između japanskih ostrva Jonaguni i Iriomote.
Vojni analitičari upozoravaju da kineski potezi nisu slučajni. Tajvanski moreuz je, kako se navodi, previše plitak za kineske podmornice, jer je njegova dubina manja od 70 metara. Zbog toga Kina nastoji da ojača kontrolu nad dubljim vodama istočno i južno od Tajvana, koje se nalaze u ekskluzivnim ekonomskim zonama Japana i Filipina.
Istovremeno, azijski saveznici Sjedinjenih Američkih Država pažljivo prate poruke koje stižu iz Vašingtona. Američki ministar odbrane Pit Hegset nedavno je postao prvi šef Pentagona u više od deset godina koji u ključnom obraćanju na bezbednosnom forumu u Singapuru nije pomenuo Tajvan.
Dodatnu neizvesnost izazvala je izjava državnog sekretara Marka Rubija da je isporuka oružja Tajvanu, vredna 11 milijardi dolara, trenutno na reviziji. Takvi signali iz administracije predsednika Donalda Trampa pojačali su strahove u Japanu i na Filipinima da bi, u slučaju krize, mogli ostati bez očekivane američke podrške.
Japanska premijerka Sanae Takaiči i filipinski predsednik Markos upozoravaju da bi njihove zemlje gotovo neizbežno bile uvučene u rat ukoliko bi došlo do napada na Tajvan. Zbog toga Tokio i Manila rade na novom vojnom paktu i intenziviraju razmenu obaveštajnih podataka.
Posebno osetljiva tačka je filipinsko ostrvo Luzon, koje se pominje kao moguća meta kineskih raketnih udara. Time bi Peking, prema procenama, pokušao da spreči podršku američkih trupa iz tog pravca.
Potencijalni rat oko Tajvana imao bi i ogroman ekonomski udar. Kroz Tajvanski moreuz prolazi polovina svetske flote kontejnerskih brodova i 88 odsto najvećih teretnih brodova na svetu. Sukob bi mogao da zaustavi kretanje robe i proširi krizu na Južno kinesko more, kroz koje godišnje prolazi trgovina vredna skoro četiri biliona funti, uključujući važne isporuke LNG-a i nafte.
Još veći problem bio bi udar na proizvodnju poluprovodnika. Tajvan proizvodi više od 60 odsto svih mikročipova u svetu i između 90 i 92 odsto najnaprednijih poluprovodnika. Prekid proizvodnje mogao bi da izazove globalne nestašice i rast cena proizvoda od pametnih telefona i električnih automobila do medicinskih uređaja.
Prema navedenim procenama, samo elektronska industrija mogla bi da izgubi 500 milijardi dolara, dok bi kineska invazija na Tajvan mogla da obori svetski BDP za 2,8 odsto i uvede globalnu ekonomiju u godine recesije.
Posledice se ne bi zaustavile na Aziji. Rat za Tajvan mogao bi ozbiljno da promeni i bezbednosnu sliku Evrope. U slučaju zapadnih sankcija, Kina bi izgubila ekonomski interes da zadrži neutralan stav prema ratu u Ukrajini, što bi moglo da približi Peking i Moskvu.
Takav razvoj događaja otvorio bi mogućnost formalnijeg i snažnijeg vojnog saveza Kine i Rusije. Time bi, kako se upozorava, nastao veliki istočni blok koji bi predstavljao ozbiljnu pretnju za istočno krilo NATO-a.
